Valentni elektron506Cc m Br D Aa89A Lhl M Ff 89Jj VvNn HKeka Qq Dy

Prikaz atomske konfiguracije litijumovog atoma, gde se valentni elektron nalazi na poslednjem elektronskom omotaču.

Valentni elektroni su elektroni poslednjeg elektronskog omotača.^[1] Valentni elektroni mogu (ali ne moraju) učestvovati u stvaranju hemijskih veza sa drugim atomima.^[2]^[3] Maksimalna valenca atoma ne može biti veća od broja valentnih elektrona.

Kod elemenata glavnih grupa (1-2. i 13-18. grupa), broj valentnih elektrona odgovara broju elektrona u s i p-orbitalama sa najvišim glavnim kvantnim brojem. Tako, npr. kiseonik, koji ima elektronsku konfiguraciju 1s² 2s² 2p⁴ ima 6 valentnih elektrona. Broj valentnih elektrona je isti za sve elemente jedne grupe Periodnog sistema.^[4]

Sadržaj/Садржај

1 Prelazni elementi
2 Predstavljanje
3 Izvori
4 Vidi još
5 Spoljašnje veze

Prelazni elementi[uredi - уреди | uredi izvor]

Kod prelaznih elemenata i d elektroni mogu učestvovati u građenju veza, tako da prividan broj valentnih elektrona može da varira. Stoga je korišćenje valentnih elektrona za predviđanje ponašanja prelaznih metala vrlo nepouzdano.^[4]^[2]

Predstavljanje[uredi - уреди | uredi izvor]

Atom kiseonika sa prikazanim elektronskim ljuskama. Elektroni u najvišoj ljuski su valentni elektroni

Valentni elektroni mogu biti prikazani vrtanjem elektronskih ljuski (kao na slici desno). Često se prikazuju kao tačke ili krstići („×“) oko hemijskog simbola elementa ( ${\\displaystyle :{\\ddot {O}}:}$ - za kiseonik).