Zeezuvi

Radosav Stojanović
Radosav Stojanović
Biografske informacije
Rođenje	1. novembar 1950. (1950-11-01) Parunovac, Kruševac, FNRJ, sadašnja Srbija
Obrazovanje
Zanimanje	pesnik, pripovedač, romanopisac, dramaturg,
Opus
Jezik	srpski, srpskohrvatski
Znamenita djela
Đavolja škola, Povratak na kolac, Sidro, Trepet, Mrtva straža, Apokrifne priče, Kraj sveta, Živi zid, Crnotravske priče, Vlasinska svadba, Euridikini prosioci, Hristovi svedoci, Divlji kalem, Angelus, Mesečeva lađa, Propast sveta na Veligdan, Krivovo, Živeti s genocidom, Crnotravski rečnik...

Radosav Stojanović je srpski književnik, novinar i leksikograf. Rođen je 1. novembra 1950. godine u Parunovcu, kod Kruševca.

Biografija[uredi - уреди | uredi izvor]

Odrastao u Mlačištu u Crnoj Travi. Školovao se u Mlačištu, Crnoj Travi, Nišu i Prištini. Diplomirao srpskohrvatski jezik i jugoslovensku književnost na Univerzitetu u Prištini.

Bio je profesor u Gimnaziji „Ivo Lola Ribar“ u Prištini, novinar, urednik i glavni i odgovorni urednik (1990—1993) dnevnog lista „Jedinstvo“, direktor Pokrajinskog narodnog pozorišta u Prištini (1993-2004), potom dramaturg, i umetnički direktor Narodnog pozorišta u Nišu (1999-2000).

Bio je redovni hroničar i kolumnista „Književne reči“ s Kosova i Metohije (1985-1988) i "Književnih novina" (1989—1990), predsednik Književnog društva Kosova i Metohije (1990-1992), urednik u časopisu „Stremljenja“ i glavni i odgovorni urednik „Srpskog juga“ (2004-2006) u Nišu. Bio je član Udruženja književnika Srbije (1985-2017) i Udruženja novinara Srbije (1979-2017). Član je Srpskog književnog društva od 2018. godine.

Zastupljen je u antologijama i izborima srpske poezije i pripovetke u zemlji i inostranstvu. Prevođen na strane jezike.

Sa Kosova je prognan juna 1999. godine. Živi u Nišu i na Vlasini.

Rad i dela[uredi - уреди | uredi izvor]

Knjige pesama[uredi - уреди | uredi izvor]

• Inoslovlje, Jedinstvo, Priština, 1979, (COBISS)
• Rukopis čemerski, Jedinstvo, Priština, 1982, (COBISS)
• Đavolja škola, BIGZ, Beograd, 1988, ISBN 86-13-00261-7 (COBISS)
• Povratak na kolac, Nolit, Beograd, 1990, ISBN 86-19-01817-5 (COBISS)
• Sidro, Rad, Beograd, 1993, ISBN 86-09-00302-7 (COBISS)
• Netremice, Hvosno, Leposavić, 2003, ISBN 86-83629-12-0 (COBISS) i 2004, ISBN 86-83629-17-1 (COBISS)
• Trepet, Vranjske - Društvo književnika Kosova i Metohije, Vranje - Kosovska Mitrovica, 2007, ISBN 978-86-84287-39-9 (COBISS)
• Pesme poslednjeg zanosa, izabrane i nove pesme, Panorama, Priština - Beograd, 2012, ISBN 978-86-7019-292-8 (COBISS)
• Bequeathing /​ Zаveštаnje, izаbrаne i nove pesme o ljubаvi, dvojezično srpsko - englesko izdanje, translated by Dusica Vuckovic, Hybrid Publishers, Melburn, Viktorijа, Austrаlijа, 2014. ISBN 9781925000764,
• Kad bi ljubavi bilo, Majdan, Kostolac, 2015. ISBN 978-86-85413-72-8. (COBISS)

Knjige pripovedaka[uredi - уреди | uredi izvor]

• Aritonova smrt, Prosveta - Jedinstvo, Beograd - Priština, 1984, (COBISS)
• Apokrifne priče, Jedinstvo, Priština, 1988, ISBN 86-7019-028-1 (COBISS)
• Mrtva straža, Književne novine, Beograd, 1988, ISBN 86-391-0143-4 (COBISS) i Novi svet, Priština, 1997, ISBN 86-7967-015-4 (COBISS)
• Kraj sveta, Rad, Beograd, 1993, ISBN 86-09-00332-9 (COBISS)
• Gospodar uspomena, Nolit, Beograd, 1996, ISBN 86-19-02135-4 (COBISS)
• Živi zid, izbor, SKZ, Beograd, 1996, ISBN 86-379-0582-X (COBISS)
• Molitva za dečansku ikonu, Prosveta, Niš, 1998, ISBN 86-7455-379-6 (COBISS)
• Hristovi svedoci, Filip Višnjić, Beograd, 2001, ISBN 86-7363-279-X (COBISS)
• Crnotravske priče, izbor, Prosveta, Niš, 2002, ISBN 86-7455-557-8 (COBISS)
• Vlasinska svadba, Narodna knjiga, Beograd, 2004, ISBN 86-331-1455-0 (COBISS)
• Euridikini prosioci, Panorama, Beograd - Priština, 2007, ISBN 978-86-7019-273-7 (COBISS)
• Zapisano u snovima, priče o ljubavi, Panorama, Priština - Beograd, 2013, ISBN 978-86-7019-295-9 (COBISS)
• Hvatanje straha, Panorama, Priština - Beograd, 2015. ISBN 86-7363-312-3

Romani[uredi - уреди | uredi izvor]

• Divlji kalem, Narodna knjiga, Beograd, 2002, ISBN 86-331-0397-4 (COBISS); Vranjske knjige, Vranje, 2010. ISBN 978-86-84287-61-0 (COBISS)
• Angelus, SKZ, Beograd, 2004, ISBN 86-379-0858-6 (COBISS)
• Mesečeva lađa, Narodna knjiga, Beograd, 2005, ISBN 86-331-2160-3 (COBISS)
• Tri hvаtа nebа, Niški kulturni centаr, Niš, 2018. ISBN 978-86-6101-161-0 (COBISS)

Knjige za decu[uredi - уреди | uredi izvor]

• Kakvu tajnu kroju ptice^[1], pesme, Panorama, Beograd - Kosovska Mitrovica, 2016, ISBN 978-86-7019-314-7 (COBISS)
• Priče iz unutrašnjeg džepa, Panorama-Jedinstvo, Priština-Kosovska Mitrovica, 2018, ISBN 978-86-7019-321-5 (COBISS)

Leksikografija[uredi - уреди | uredi izvor]

• Crnotravski rečnik, Srpski dijalektološki zbornik br. LVII, SANU - Institut za srpski jezik SANU, Beograd, 2010,(COBISS)

Publicistika[uredi - уреди | uredi izvor]

• Živeti s genocidom, hronika kosovskog beščašća 1980 – 1990, Sfairos, Beograd, 1990, ISBN 86-81277-35-9 (COBISS)
• Uprkos svemu, 70 godina Narodnog pozorišta u Prištini, Narodno pozorište Priština, Gračanica-Priština, 2018, ISBN 978-86-914293-1-7 (COBISS)

Drame[uredi - уреди | uredi izvor]

• Mrtva straža, Novi svet, Priština, 1993, ISBN 86-7967-002-2 (COBISS)
• Krivovo i druge drame, Panorama, Beograd - Priština, 2003, ISBN 86-7019-238-1 (COBISS)

Drame objavljene izvan knjiga[uredi - уреди | uredi izvor]

• Propast sveta na Veligdan, Teatron, 107, Beograd, 1999.
• Sendvič, Srpski jug, 5, 2006.
• Sabor na Gorešnjak, Riječ/Riječ, godina IV, br. 3 – 4, Brčko, 2009. i Gradina, 37, 2010.

Izvedene drame[uredi - уреди | uredi izvor]

• Mrtva straža, Pokrajinsko narodno pozorište, Priština, 1994, režija Miomir Stamenković;
• Propast sveta na Veligdan, Pozorište „Bora Stanković“, Vranje 1997, režija Jug Radivojević;
• Metohijska ikona, monodrama, Narodno pozorište, Peć, 1997, režirao i igra Miomir Radojković.
• Krivovo, Pozorište „Bora Stanković“, Vranje, 2003, režija Jug Radivojević.

Radio drama[uredi - уреди | uredi izvor]

• Poslednji pogled na Dragodan, režija i gluma Stevan Đorđević, Radio Priština – Radio Toplica, Prokuplje, 2004.

Knjige o delu Radosava Stojanovića[uredi - уреди | uredi izvor]

• Narativna gramatika, književni svet Radosava Stojanovića u svetlu kritike, Niški kulturni centar - Filozofski fakultet u Nišu, Niš, 2016,

Urednik revija[uredi - уреди | uredi izvor]

• Tri veka seobe Srba, 1990.
• Vidovdanski glasnik, 1993.
• Srpski jug, 2004 - 2006.

Prevedeni stihovi na sajtovima[uredi - уреди | uredi izvor]

• «Камертон»: Радосав СТОЯНОВИЧ - Всё вернётся на круги своя
• Radosav Stojanović – Elegia o kaloryferze i inne wiersze

Nagrade[uredi - уреди | uredi izvor]

• Godišnja nagrada „Jedinstva" za novinarsko angažovanje, 1981. i 1982.
• Nagrada Stevan Sremac za novinsku priču, 1987, 1991. i 1992.
• Nagrada Lazar Vučković, za poeziju 1985. i za pripovetku 1992.
• Zlatno pero despota Stefana Lazarevića, 1990.
• Milutin Uskoković, druga, 1993. i 2000.
• Nagrada Književnog društva Kosova i Metohije za najbolju knjigu, 1999.
• Nagrada Laza K. Lazarević, 2001.
• Nagrada Rade Drainac, 2004.
• Specijalna nagrada Susreta profesionalnih pozorišta Srbije „Joakim Vujić“, 2000.

Literatura[uredi - уреди | uredi izvor]

• Julie Mertus: Kosovo: how myths and truths started a war, Univerzitety of California Press, Berkeley / Los Angeles / London, 1999, 119. i 348. str.
• Robert Elsie: Historical dictionary of Kosova, Scarecrow Press, 2004, Lanham, Maryland, 113. i 174. str.
• Cindi Tino-Sandoval: Yorba Linda, Columbia Univerzity Press, Neww York, 2005, 530 – 531 str.
• Enciklopedija srpskog naroda, Zavod za udžbenike, Beograd, 2008, 1100. str.
• Staniša Vojinović: Bibliografija Radosava Stojanovića, Vlasotinački zbornik, broj 3, Vlasotince, 2009, 494 – 534;
• Slobodan Simonović: Enciklopedija Kruševca i okoline, Kruševac, 2011, 430 – 431;
• Enciklopedija Niša, kultura, Centar za naučna istraživanja SANU i Univerziteta u Nišu, Niš, 2011. str. 440-441;
• Danilo Kocić, Leskovačački pisci i njihovo doba,(I - II) Leskovac 2016.

Spoljašnje veze[uredi - уреди | uredi izvor]

• Open library, Radosav Stojanović
• Spisak Stojanovićevih knjiga ((en))
• Црнотравски речник PDF
• Historical dictionary of Kosova ((en))
• SANU izdao "Crnotravski rečnik"
• Jezik je konzervator vekova, razgovor
• Ništa ne počinje danas, razgovor